Dilovao drogu i držao tribine deci

Aleksandar Kristijan Golubović (41), prema policijskim saznanjima, poslednjih pola godine organizovao je krijumčarenje droge iz Novog Pazara u prestonicu, gde je po njegovom nalogu heroin mešan sa ostalim supstancama i prodavan.

Za to vreme desničarska organizacija „Naši“ u Aranđelovcu, na čijem čelu je veroučitelj Ivan Ivanović, Golubovića je deci predstavljala kao osobu koja se zalaže za zdrav život bez droge.

Golubović je uhapšen u subotu dok je izlazio iz crkve Svetog Marka u centru Beograda, u kojoj je nekoliko minuta ranije sa Urošem Vukovićem (30) preuzeo 25 grama heroina od Mirsada Fujaljkića (28). U nastavku akcije usledilo je hapšenje maloletne A. K. (17) i Golubovićeve majke Milanke (60), u čijem je iznajmljenom stanu na Zvezdari policija pronašla 100 grama heroina, 100 grama paracetamola, vagicu za precizno merenje, veći broj mobilnih telefona i pištolj „bereta“.
Predsednik udruženja „Naši“, koji predaje veronauku u nekoliko osnovnih škola u Aranđelovcu, juče je rekao za „Blic“ da su Golubovića pozvali na tribinu „kao nekoga ko se nakon izdržane kazne okrenuo sportu i borilačkim veštinama“.
- Naša ideja bila je da promovišemo čoveka koji je izašao iz kriminala, kao nekog ko javno govori da se nikada više ne bi vratio kriminalu - kaže Ivanović, koji navodi da je sada šokiran što je mladima promovisao čoveka koji je osumnjičen za primopredaju droge u crkvi.
On tvrdi da nije znao da se „Golubović bavi preprodajom droge i da su znali ne bi s njim sarađivali“.
- Ako je istina da se bavio trgovinom drogom, to je za mene strašno, ma gde da se ta preprodaja odvija. Osećamo se prevarenim, jer smo na tribine pozivali i izlečene narkomane koji su svojim potresnim pričama govorili mladima kako bi ih odvratili od droge - kaže Ivanović.
Međutim, samo mesec dana ranije Ivanović u emisiji „Insajder“ žestoko branio Golubovića.
„Kristijana Golubovića smo predstavili u jednom novom svetlu, u kojem poziva ljude da se okanu kriminala i poziva ljude da se umešaju u jedan zdrav život, sport... Čitava priča tribine je bila ko želi da se bavi nekakvim, da kažemo, žešćim životom - neka se uključi u boks, neka se uključi u karate, neka se uključi u ultimat fajt. To je jedna od najposećenijih tribina u Aranđelovcu koja je bila u poslednjih pet godina. Zar mislite da bih ja zvao nekoga ko bi propagirao kriminal i ko bi pričao o drogi?“, rekao je tada Ivanović.
Inače, udruženja „Naši“ gotovo uvek učestvuje u skupovima koji se često završavaju incidentima, a na kojima se između ostalog peva i „Ubij, zakolji, da Šiptar ne postoji“.

Opširnije u izdanju za ponedeljak, 19. januar 2010.

 Билтен демократске странке дневне новине БЛИЦ поново шире лажи и нападају црквене великодостојнике. 

Vladika udbaš hoće da postavi patrijarha

Vladika zvorničko-tuzlanski Vasilije (Kačavenda) ne planira sebe da isturi kao jednog od trojice kandidata za patrijaršijski tron i za to ima debele lične razloge.

Međutim, prema saznanjima „Blica”, Kačavenda nastoji da obezbedi da tok Sabora odrede on i njemu odane vladike, tako da svi kandidati, njih trojica, budu iz kruga njemu bliskih episkopa. Na taj način, ma ko bio izabran, zvorničko-tuzlanski vladika bi daleko od očiju javnosti, kao i do sada, imao najveći uticaj u SPC i u tokove novca.

Zašto vladika Vasilije (Kačavenda), episkop koji oko sebe okuplja snažnim i manje čvrstim vezama najmanje 18 vladika, iako bi to želeo, neće sugerisati da se za njega glasa?
Najjednostavniji odgovor za kojim se isprva poteže jeste „da vladika sklon luksuzu neće svoje raskošne dvore u pozlati menjati za oskudnu, pa i pomalo memljivu sobu u Patrijaršiji”. Međutim, razlozi vladike Kačavende mnogo su dublji. On je dobar deo svog staža u crkvi posvetio i radu za obaveštajnu službu, o čemu svedoče zapisi službi još iz perioda stare Jugoslavije. O tome postoji znatan broj dokumenata. Neki od njih otkrivaju način rada Vasilija Kačavende, ali i potvrđuju činjenicu o kojoj se do sada samo spekulisalo u javnosti - da je angažmanom u službi i njenom preporukom doveden na mesto episkopa 1978. godine.
Godinu dana ranije, marta 1977. godine, krenula je prepiska unutar službi stare Jugoslavije da li je dobro ili ne progurati Kačavendu za episkopa. Od 1976. Kačavenda se vodi pod „OO”, to jest, pod operativnom je obradom u cilju prikupljanja materijala zarad ponovnog angažovanja.
Službe u konsultaciji sa tadašnjim republičkim organima bivše republike Bosne i Hercegovine u Sarajevu konstatuju da bi trebalo da se podrži predlog za izbor Kačavende za episkopa SPC. Službe i državni organi su ocenili Kačavendu kao pogodnog zbog činjenice da je „njihov”. Spisi obaveštajaca nude i detaljnije saznanje o tome kako je sadašnji vladika napredovao od sekretara Zvorničko-tuzlanske eparhije do episkopa.
Vasilije Kačavenda je položaj sekretara u Eparhiji iskoristio za ličnu afirmaciju. Službe su imale saznanja da je upravo on sugerisao tadašnjem vladiki Longinu da starije sveštenike sa parohijama, inače odane Longinu i SPC, penzioniše a da na njihova mesta dovodi mlađe. Njima je, kao po pravilu, pre rukopolaganja u većini slučajeva kumovao Kačavenda, a bilo je i slučajeva da je bogatije parohije davao onim sveštenicima koji su mu zauzvrat plaćali nadoknadu. Danas se za vladiku Vasilija nezvanično navodi da je episkop kome je odan najveći deo sveštenstva, te da drži najveći broj crkava u Beogradu jer je u njih dovodio svoje ljude.
Krajem sedamdesetih Kačavenda je dolazio u konflikt sa starijim sveštenicima. Ono što je služba utvrdila jeste da je vešto balansirao, pa su se, zapravo, njegovi sukobi u javnosti prikazivali kao sukobi sveštenstva sa sada počivšim vladikom Longinom. Kako vladiku Kačavendu nisu volele pojedine tadašnje vladike, propalo je par pokušaja vladike Longina da ga progura za episkopa.
Napredovanje i sve veća moć tadašnjeg sekretara eparhije nisu nepoznanica za službe koje su u vreme komunističke Jugoslavije imale upliv u sve strukture društva. Najjača preporuka za njih da izdejstvuju da se sekretar Kačavenda unapredi u episkopa jeste činjenica da je jedan duži period bio u aktivnom odnosu sa službom. Tu saradnju je u jednom trenutku prekinuo Kačavenda, izbegavajući da dostavi podatke vezane za delovanje pojedinih sveštenika. Svečana arhijerejska hirotonija vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija bila je 25. juna 1978. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu. Međutim, tadašnji obaveštajci nisu hteli tako lako da se odreknu njegovih usluga.
Čest gost u dvorima vladike Vasilija još od vremena kada je bio monah u Beogradu jeste sadašnji vladika mileševski Filaret. Njih dvojica se krajem osamdesetih i te kako bave ostalim članovima Sabora. Tako se pakuje pismo da su tadašnji vladika žički Stefan i šumadijski Sava komunisti.
Vladika Vasilije Kačavenda u javnosti slovi za patriotu. Međutim, pojedine strukture u SPC, takođe bliske službi, pratile su njegov angažman tokom rata na prostoru bivše Jugoslavije. Česti gosti u Kačavendinim dvorima bili su Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, braća Karić, pokojni Ljubiša Savić Mauzer, razni političari, a od vladika vranjski Pahomije i mileševski Filaret. U vreme Plavšićeve i Krajišnika otvoreno se razgovaralo i o politici i o državnim i vojnim pitanjima. Međutim, po odlasku domaćih političara, kod vladike Vasilija bi dolazili oficiri SFOR. Poznato je da su postavljali direktna pitanja o temama razgovora, a Kačavenda bi to otvoreno i prenosio.
Danas, mnogo godina posle, vladika Vasilije je, može se slobodno reći, u SPC najjači vladar iz senke. Uz njega su vladike iz bosanskih eparhija, znatan broj episkopa iz dijaspore, vladike iz Srbije Pahomije i Filaret. Taj krug vladika naziva se često bosanskim lobijem na osnovu porekla svog prvog čoveka Kačavende, ali i jer ga većinom čine vladike Bosanci.

Dolazak Kirila malo verovatan

www.blic.rs