Да се про­гла­си дан се­ћа­ња на Сре­бре­ни­цу: Ак­ти­ви­сти не­ко­ли­ко не­вла­ди­них ор­га­ни­за­ци­ја про­те­сто­ва­ли су ју­че ис­пред згра­де Пред­сед­ни­штва Ср­би­је зах­те­ва­ју­ћи да се 11. јул про­гла­си да­ном се­ћа­ња на ге­но­цид у Сре­бре­ни­ци

Иницијатива председника Бориса Тадића да Народна скупштина Србије донесе резолуцију којом се осуђује злочин у Сребреници у овом тренутку има сигурну подршку 121 посланика владајуће коалиције и опозиционог ЛДП-а. То није довољно за пролазак у парламенту у којем има 250 места. Део владајуће коалиције, као и већина опозиционара, сматра да треба осудити све злочине доношењем једне или више декларација, а не само сребренички. Међутим, сви су расположени за разговоре, који би, како кажу, резултирали решењем које би било прихватљиво за све.

Јелена Триван, портпарол ДС-а, каже за „Политику”, да би, „наредних дана, требало да буду обављене консултације на нивоу парламента и владе о садржају декларације, као и о њеном предлагачу”. Она истиче да је „важно постићи што шири консензус, јер је доношење овакве декларације цивилизацијско питање, које не би смело да буде предмет полемике између позиције и опозиције него показатељ да се српски народ доказао као најзрелији у региону и да нема унутрашњих подела кад је реч о осуди ратних злочина”.

Сузана Грубјешић, шеф посланичке групе Г17 плус, подржава Тадићеву иницијативу и каже да је „крајње време да Скупштина Србије донесе резолуцију, којом би на врло експлицитан начин осудила злочин у Сребреници, најтежи злочин после Другог светског рата”. Александра Јерков (ЛСВ) подсећа да је ЛСВ последњи пут, пре годину дана доставио парламенту свој предлог декларације о Сребреници, али да није имао подршку за усвајање и „зато поздрављамо ову иницијативу, јер то је корак ка помирењу”. Мехо Омеровић, из Социјалдемократске партије Србије, сматра да би „доношење декларације о Сребреници на најбољи начин показало да је Србија спремна да се суочи са прошлошћу и конкретно допринесе помирењу у региону”. Доношење декларације подржавају и у посланичком клубу мањина. Балинт Пастор (СВМ) каже да „од договора посланичких група зависи садржај декларације, али најзначајнија тачка свакако требало би да буде осуда злочина у Сребреници, који је највећи после Другог светског рата”.

Посланичка група ЛДП-а предлагала је парламенту своју декларацију, али ни она није наишла на подршку. Чедомир Јовановић, лидер странке, поводом Тадићеве иницијативе, изјавио је да је ЛДП-ов предлог и даље актуелан и „спремни смо да он послужи као суштина будуће декларације, коју би подржале и друге странке, које имају снаге за то”.

Бранко Ружић, шеф посланичке групе СПС-а, каже да је „идеја председника Србије легитимна, а ми сматрамо да би осуда свих ратних злочина требало да буде садржана у неким скупштинским резолуцијама у свим бившим државама СФРЈ”. Ружић наводи да СПС сматра да „нема разлога да Сребреница има неки ексклузивитет у односу на друге злочине који су се дешавали, јер злочин нема боју, ни етничку припадност. Зато би било важно да све државе на простору бивше СФРЈ покажу висок ниво свести, као што је то учинио председник Тадић кроз ову иницијативу”.

Драган Марковић Палма, лидер ЈС-а, каже да, уколико би скупштина требало да осуди само злочин у Сребреници, посланици ЈС-а неће гласати за то. Марковић каже да је „злочина било на свим странама, па онда треба да донесемо једну резолуцију, или две резолуције којима ћемо осудити све злочине, па нису убијени Срби били прасци, а они други људи”.

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, рекао је да је за његову странку неприхватљива декларација којом би се осудио само злочин у Сребреници. Он сматра да треба донети декларацију којом би били осуђени сви злочини на простору бивше СФРЈ. Александар Вучић, заменик председника СНС-а, истиче да „СНС најоштрије осуђује страшни злочин у Сребреници, али о декларацији не могу да кажем ништа док не видимо конкретан предлог”. Вучић, ипак, каже да би скупштина требало да се изјасни и о другим злочинима, а не само о једном.

Драган Тодоровић, шеф посланичке групе СРС-а, каже да је за радикале неприхватљива било каква декларација о Сребреници, али истиче да „СРС нема дилему када је реч о декларативном прихватању осуде свих злочина”.

М. Чекеревац

--------------------------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ: СОЊА ЛИХТ

Обавеза према нашој будућности

„Чињеница је да постоји пресуда Међународног суда у Хагу који Србију није означио као директно одговорну за злочин геноцида у Сребреници, али је неспорно да је утврђена њена одговорност. Нисам правник и не бих улазила у тачну формулацију препоруке суда, али је сигурно да се од Србије очекује да се суочи са оним што се дешавало у Босни и да на дневни ред стави питање своје одговорности. Мислим да је парламент као институција која је директан репрезент грађана најпозванији да се о томе изјасни. То се догађало и у другим земљама кад је реч о сличним ситуацијама или темама.

Има оних који верују да треба да гледамо напред и да заборавимо оно што се дешавало у прошлости?

Убеђена сам да прошлост не може тек тако да се остави иза себе. Подсетићу вас да је и Србија подносећи контратужбу против Хрватске за геноцид доставила као пратећи материјал и документацију о злочинима у Другом светском рату, што је потврда да теза како апсолутно треба да заборавимо шта се дешавало у прошлости не функционише.

Како тумачите став дела опозиције, па и владајуће коалиције да не треба доносити резолуцију само о Сребреници већ да треба осудити све злочине?

Чињеница је да је међународно право, на које се здушно позива и наша опозиција, само злочин у Сребреници препознало као намеру да се изврши геноцид. Немам ништа против осуде свих злочина, али када све ствари ставите у исту раван, не издваја се одговорност за појединачни злочин. Осим тога, морамо бити доследни себи и ако инсистирамо на томе да Међународни суд правде треба да буде арбитар кад је реч о независности Косова, онда морамо да прихватимо и став суда кад је реч о Сребреници.

Г. Н.

---------------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ: ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ

Штетан и бесмислен потез

„Нисам присталица такве резолуције јер мислим да ће донети више штете него користи. Суштинског консензуса о томе шта се на простору бивше Југославије дешавало током деведесетих нема, тек смо на почетку процеса утврђивања шта се догодило и зато та резолуција може или представљати само празну формалност или бити таква да долије уље на ватру постојећих сукоба како на српској политичкој сцени тако и у региону.

Какве су по вашем мишљењу шансе да резолуција уопште прође у парламенту с обзиром на то да је један такав покушај пре четири године већ пропао?

Овога пута су веће, али то ће зависити од тога како је формулисана. Могуће је да она буде усвојена без социјалиста, а уз подршку ЛДП-а, а могуће је и да ће се ићи на придобијање и СПС-а и СНС-а да гласају за резолуцију. У првом случају, њено усвајање ће појачати нешто избледеле поделе и угрозити процес националног помирења започет приликом формирања владе између ДС-а и СПС-а. У другом случају, формулација би морала бити знатно блажа и не би задовољила ни Сарајево ни Загреб, а ни Брисел због којег се резолуција и доноси.

Мислите ли да Србија ипак има обавезу да посебно осуди злочин за који је Међународни суд правде утврдио да је геноцид?

Мислим да је недопустиво да се злочин, који је истина квантитативно већи од других и који јесте за сваку осуду, и квалитативно издваја од укупног корпуса злочина деведесетих. Србија би на тај начин преузела трајну стигму за нешто за шта није крива, јер то што је суд рекао да држава Србија није крива, из угла посматрача са стране ништа не значи, пошто он не прави разлику између Србије и босанских Срба.

Г. Н.

www.politika.rs