Билтен демократске странке дневне новине БЛИЦ поново нападају великодостојнике СПЦ, називајући их ``удбашима``. На инсистирање великог броја верника који зову нашу организацију захтевамо хитну реакцију надлежних институција и да одговорна лица буду кажњена у складу са законом о информисању. 

Овакве неистине БИЛТЕН ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ - ДНЕВНЕ НОВИНЕ БЛИЦ износе свакодневно, и очигледно да се Борис Тадић и његова странка налазе у пропасти пошто се служе овако јефтиним и подмуклим триковима. Надамо се не још дуго.

ИНФО СЛУЖБА
НАШИ

Kačavendini kandidati za patrijarha

Naslednik patrijarha Pavla, umerenog čoveka blage reči i autentične duhovnosti, vrlo lako mogao bi biti neko od vladika poznatih po konzervatizmu i radikalnim stavovima. Za to krugu episkopa okupljenih oko vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija (Kačavende) nedostaje svega nekoliko glasova na Saboru SPC koji počinje za sedam dana.

 

Prema saznanjima „Blica”, ova grupa vladika pokušaće da izdejstvuje na samom zasedanju da se vladikama iz Makedonije oduzme pravo glasa.

 

Time bi u glasanju već u startu bili nadmoćniji, čime bi se obezbedilo da sva trojica kandidata budu iz kruga bliskih Kačavendi. Cilj je da se za patrijarha postavi ličnost koja bi samo spolja figurirala. Vlast bi u Crkvi i dalje pripadala takozvanom bosanskom krugu vladika, to jest prvom čoveku vladiki Vasiliju, za koga postoje dokumenta da je bio saradnik tajne službe. Stanje u Crkvi bilo bi isto kao do sada - svako bi radio šta hoće u svojoj eparhiji. Ali izostala bi i lustracija u SPC na kojoj sve veći broj vladika insistira.
Prema saznanjima „Blica”, vladika Vasilije nastojao je da pridobije natpolovičnu većinu u pregovorima sa pojedinim vladikama koje ne pripadaju njegovom krugu episkopa. Međutim, taj pokušaj za sada nije uspeo. Otuda će na Saboru pokušati da se vladikama iz Makedonije oduzme pravo glasa koje im je dato. Pretpostavlja se da će u „pravljenju gužve” najglasniji biti vladika banatski Nikanor i mileševski Filaret. Nikanoru ovo ne bi bio prvi put da se buni protiv vladika iz Makedonije jer je to pokušao i na prošlim zasedanjima Sabora.
Naši izvori navode da zvorničko-tuzlanski vladika nastoji da izdejstvuje da se među trojicom kandidata za budućeg patrijarha nađu banjalučki Jefrem, episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke Longin i episkop istočnoamerički Mitrofan. Isprva se u visokim crkvenim krugovima spekulisalo da će među kandidatima koje će predložiti vladika Vasilije i njegovi episkopi biti i vladika niški Irinej, koji je po volji većini u Saboru. Ovaj stariji vladika, tradicionalnih shvatanja, uvažen je i nema nijednu mrlju u episkopskom stažu. Međutim, njega teško da bi neko mogao kontrolisati.
Otuda je vladika Vasilije i javno poručio da episkop ne treba da ima više od 65 i manje od 45 godina, čime je automatski isključen vladika niški, ali i ne samo on, već i drugi koji slove za najjače kandidate, poput mitropolita Amfilohija, episkopa žičkog Hrizostoma ili vladike hercegovačko-zahumskog Grigorija.
Ko su favoriti brojčano najveće grupe u Saboru?
Najbliži vladiki Vasiliju Kačavendi je episkop Longin (1955) i od njega će Kačavenda najteže odustati. Pre nego je otišao u Novogračaničku eparhiju u Americi, Longin je bio kratko vladika u Australiji, gde je prešao nakon pada Krajine jer bio episkop dalmatinski. U to vreme je bio u vrlo bliskim odnosima sa vođama balvan-revolucije Milanom Martićem i Milanom Babićem. Istovremeno je poznat po dosta zapaljivim govorima. Vladika Longin vezuje se poprilično za politiku bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i zbog toga se posle pada Krajine nije vratio u Hrvatsku. Sabor ga šalje u Australiju, a potom u Ameriku. On je vrlo čest gost kod vladike Vasilija u dvorima u Bijeljini.
O angažmanu vladike Longina se govorilo i javno. U filmu „Pad Krajine” govori Drago Kovačević, bivši gradonačelnik Knina: „U jesen 1994. pozvan sam kao gradonačelnik Knina na razgovor u manastir Krka, gde me je primio vladika Longin, čovek vrlo radikalnih četničkih stavova i blizak prijatelj Radovana Karadžića. U tom razgovoru on mi je iz čista mira odjednom rekao: ‘Najbolje je da ovaj narod odavde ode’.”
Drugi kandidat je vladika banjalučki Jefrem. Poprilično povučen episkop za koga u njegovoj eparhiji navode da nije sklon ni razgovoru sa narodom. Ovom vladiki pripisuje se i crkveni fundamentalizam. Grupa mladih u Srbiji koja upada u pojedine eparhije gde su vladike vrlo učeni teolozi i prekida liturgije, za svoje uzore navodi vladiku Jefrema i banatskog Nikanora, takođe bliskog Kačavendi. Vladika banjalučki nije imun na politiku i javno iznošenje stavova, pa je donedavno u svojoj kancelariji imao i sliku Radovana Karadžića.
Treći kandidat je episkop istočnoamerički Mitrofan, rođen 1951. godine u selu Ljuša u Bosni. I on kao i ostali Kačavendini kandidati pripada grupi današnjih episkopa koji su krenuli iz manastira Krka. On je najobrazovaniji kandidat vladike Kačavende. Međutim, dobro upućeni u život SPC kažu da „jako slabo poznaje situaciju u Srbiji” i da to nikako nije plus za budućeg patrijarha koji treba da bude pomiritelj i izvan politike.
Najuže jezgro najbrojnije grupe vladika u SPC u kome su osim kandidata još i vladika banatski Nikanor, kanadski Georgije, mileševski Filaret jesu najradikalnija struja u SPC. Reč je o episkopima koji nisu skloni da komuniciraju sa ostalim pravoslavnim crkvama. Izborom patrijarha iz kruga vladike Vasilija Kačavende praktično bi se SPC izolovala i od ostalih pravoslavnih crkava i to podjednako i ruske i Vaseljenske patrijaršije u Carigradu. Jer i ruski patrijarh Kiril ima savremeniji pristup, a i u Carigradu se smatra da pravoslavna crkva u Evropi treba da je prisutnija i da se jače bori za očuvanje hrišćanskih vrednosti u EU. Grupa episkopa oko vladike Kačavende ima i radikalne političke stavove, najbliže shvatanjima iz devedesetih.
Za vladika Vasilija Kačavendu vezuju se bogatstvo i saradnja sa tajnom službom koja ga je, kako stoji u arhivima spisa tajne službe iz stare Jugoslavije, i dovela na mesto episkopa.

www.blic.rs