ВЕСТИ
Члановима организације ``НАШИ`` непознате особе забраниле су улазак у Суботицу како би присуствовали 100. емисији антисрпске емисије ``ПЕШЧАНИК``. Без икаквог легитимисања непозната лица присталицама наше организације забранила су улазак у град уз претње да ће бити пребијени и похапшени. У заштиту антисрпских емисија стају непознате парамилицијске формације и изгледа да је Србија дубоко загазила у диктатуру чим је грађанима који другачије мисле забрањено да искажу свој став. Организација НАШИ поднеће пријаву против непознатих лица која су забранила члановима наше организације одлазак на трибину и која су нам ускратила основна уставна права на слободу кретања и политичко мишљење.
"Peščanik" ponovo na udaru ultradesničarskih organizacija
Arhivski snimak: Protest 2007. protiv emisije Peščanik u Aranđelovcu
02.03.2010
Autorke “Peščanika” Svetlana Lukić i Svetlana Vuković ponovo su na meti
ultradesničarske organizacije “Naši”, koja je najavila da će sprečiti
večerašnju, stotu promociju ove emisije u Subotici.
Autorke i gosti ovih putujućih tribina, više puta bile su na udaru raznih desničarskih i klerofašističkih organizacija, poput pomenute, koja je, u Aranđelovcu, u dva navrata uspela da spreči održavanje – kako oni to nazivaju “antisrpskog Peščanika”.
Emisija “Peščanik” koja već godinama, na Radiju B92, kroz jasne kritičke stavove, promoviše reformske, demokratske i evropske vrednosti, ponovo je na udaru ultradesničarskih i klerofašistickih oraganizacija.
U poruci naslovljenoj “Svi na Peščanik”, desničarsko udruženje “Naši” pozvalo je “sve patriote da izraze svoj stav o politici i stavovima koje kreira ova radio emisija, šireći mržnju protiv SPC i srpskog naroda”.
Svetlana LukićSvetlanu Lukić, jednu od autorki “Peščanika”, ne iznenađuju nove pretnje:
“Oni vole i najlaše im je da se preko Peščanika obračunavaju sa “antisrpskim” snagama, a s druge strane to sam očekivala, zbog toga što je nedavno, u Crvenki, na neki način odložena, da ne kažem zabranjena, promocija knjige Ljiljane Bulatović, čuvenog biografa Radovana Karadžića i ostalih ratnih zločinaca, i ja sam odmah pomislila da će imperija – tako da kažem – da uzvrati udarac i da će prvom prilikom pokušati da ometaju tribinu Paščanika.”
Kompliment
Najbolja prilika za svojevrsno iskazivanje stavova ultradesničara su brutalni upadi na promotivne tribine širom Srbije, pretnje i napadi na autorke Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, i njihove goste.
Najdrastičniji slučaj napada na učesike “Peščanika” i prekid promocije dogodio se u Aranđelovcu 2007. godine. Udruženje “Naši” još je jednom sprečilo održavanje tribine u ovom gradu, a slično izražavanje stavova najavljuju i za subotičku jubilarnu, stotu promociju istoimene knjige i emisije.
Kako primećuje profesorka prava na Univerzitetu Union Vesna Rakić Vodinelić, inače, čest gost ove emisije, standard nekažnjenog napadanja na Peščanik održava se, već, nekoliko godina:
“ To pokazuje da državi nije stalo do slobodnih i kritičkih medija, na jednoj strani, a takođe, to pokazuje i jedan, tako da kažem, diskriminatorski odnos države prema jednim napadima, u odnosu na neke druge napade. Naime, postoje pojedinci i mediji koji su veoma dobro zaštićeni od strane državnih organa, a postoje oni koji su izloženi, prosto, tome da se snalaze sami kako znaju i umeju. Jedan od njih je, svakako, i Peščanik.”
Kolumnista lista "Vreme" Teofil Pančić smatra da ovakve reakcije, koliko god to zvučalo neobično, znače kompliment Peščaniku:
“ To što je on prepoznat na taj način, s obzirom od koga je prepoznat, dakle – od ultradesničarskih, klerofašističkih, ultranacionalističkih, nasilničkih i sličnih organizacija - to, zaista, može da bude samo kompliment, jer to pokazuje da Peščanik, naprosto, pogađa u pravu metu. Kako se kaže - koga svrbi, taj se češe. Naravno, druga je stvar što tu vrstu komplimenta uopšte nije lako nositi.”
Diskriminacija onih koji slobodno govore
Teofil PančićPeščanik
je, po oceni Pančića, istaknuto mesto u ovdašnjem medijskom prostoru,
gde se ultradseničarska priča naziva pravim imenom, gde nema femkanja,
ni licemerja:
“ Naravno, da to te ljude iritira, a pri tome se osećaju dovoljno bahatim i dovoljno vlasnim, što bi oni rekli, da smatraju da imaju pravo da na to reaguju i na načine koji demokratskom društvu nisu primereni.”
O namerama ultradesničara obaveštena je policija, koja bi trebalo da napravi procenu – na koji način obezbediti održavanje skupa u Subotici. Dosadašnja iskustva, međutim, govore o paradoksalnim rešenjima.
Umesto prijava protiv napadača, poziv na saslušanje, slučaj tribine u Pančevu, dobila je jedna od učesnica skupa – spisateljica Biljana Srbljanović:
U ovakvim postupcima policije profesorka Vesna Rakić Vodinelić vidi diskriminatorski stav:
“Diskriminišu se oni koji hoće slobodno da govore, a štite se oni koji Vas ometaju u slobodnom govoru. Da li tu postoji neka sprega između policije i onih koji ometaju rad slobodnih medija, ja to ne mogu da tvrdim, jer nemam nikakvih dokaza. Ali mislim, da držanje policije predstavlja dovoljnu indiciju, za razumnog čoveka, da sumnja, da postoji veoma ozbiljna sprega između policije i onih koji napadaju na slobodne medije.”
"Dok god su ovo teme, i dokle god imamo problema sa fašizmom i klerofašizmom, mi ćemo biti tu i mi ćemo da radimo. Tu nema dileme!"
Međutim, napadi i učestale pretnje neće pokolebati autorke “Peščanika” da u prepoznatljivom maniru nastave da rade svoj posao, jer kako kaže Svetlana Lukić:
“Evo, sad se približava godišnjica opsade Sarajeva. Mnogi ljudi još nisu sahranjeni. Nismo još doneli Rezoluciju o Srebrenici, itd. Prema tome, možda jednog dana, kada se sve to bude dovelo u nekakav red, makar, da Skupština donese Rezluciju u kojoj će pisati reč genocid, i kad obavimo neke najelementarnije stvari, onda ćemo Svetlana i ja da se povučemo i da prepustimo mlađim i pametnijim ljudima da se bave nekim drugim temama. Dok god su ovo teme, i dokle god imamo problema sa fašizmom i klerofašizmom, mi ćemo biti tu i mi ćemo da radimo. Tu nema dileme!” http://www.slobodnaevropa.org/content/pescanik_/1972614.html
Autorke i gosti ovih putujućih tribina, više puta bile su na udaru raznih desničarskih i klerofašističkih organizacija, poput pomenute, koja je, u Aranđelovcu, u dva navrata uspela da spreči održavanje – kako oni to nazivaju “antisrpskog Peščanika”.
Emisija “Peščanik” koja već godinama, na Radiju B92, kroz jasne kritičke stavove, promoviše reformske, demokratske i evropske vrednosti, ponovo je na udaru ultradesničarskih i klerofašistickih oraganizacija.
U poruci naslovljenoj “Svi na Peščanik”, desničarsko udruženje “Naši” pozvalo je “sve patriote da izraze svoj stav o politici i stavovima koje kreira ova radio emisija, šireći mržnju protiv SPC i srpskog naroda”.
“Oni vole i najlaše im je da se preko Peščanika obračunavaju sa “antisrpskim” snagama, a s druge strane to sam očekivala, zbog toga što je nedavno, u Crvenki, na neki način odložena, da ne kažem zabranjena, promocija knjige Ljiljane Bulatović, čuvenog biografa Radovana Karadžića i ostalih ratnih zločinaca, i ja sam odmah pomislila da će imperija – tako da kažem – da uzvrati udarac i da će prvom prilikom pokušati da ometaju tribinu Paščanika.”
Kompliment
Najbolja prilika za svojevrsno iskazivanje stavova ultradesničara su brutalni upadi na promotivne tribine širom Srbije, pretnje i napadi na autorke Svetlanu Lukić i Svetlanu Vuković, i njihove goste.
Najdrastičniji slučaj napada na učesike “Peščanika” i prekid promocije dogodio se u Aranđelovcu 2007. godine. Udruženje “Naši” još je jednom sprečilo održavanje tribine u ovom gradu, a slično izražavanje stavova najavljuju i za subotičku jubilarnu, stotu promociju istoimene knjige i emisije.
"Postoje
pojedinci i mediji koji su veoma dobro zaštićeni od strane državnih
organa, a postoje oni koji su izloženi, prosto, tome da se snalaze sami
kako znaju i umeju. Jedan od njih je, svakako, i Peščanik."
“ To pokazuje da državi nije stalo do slobodnih i kritičkih medija, na jednoj strani, a takođe, to pokazuje i jedan, tako da kažem, diskriminatorski odnos države prema jednim napadima, u odnosu na neke druge napade. Naime, postoje pojedinci i mediji koji su veoma dobro zaštićeni od strane državnih organa, a postoje oni koji su izloženi, prosto, tome da se snalaze sami kako znaju i umeju. Jedan od njih je, svakako, i Peščanik.”
Kolumnista lista "Vreme" Teofil Pančić smatra da ovakve reakcije, koliko god to zvučalo neobično, znače kompliment Peščaniku:
“ To što je on prepoznat na taj način, s obzirom od koga je prepoznat, dakle – od ultradesničarskih, klerofašističkih, ultranacionalističkih, nasilničkih i sličnih organizacija - to, zaista, može da bude samo kompliment, jer to pokazuje da Peščanik, naprosto, pogađa u pravu metu. Kako se kaže - koga svrbi, taj se češe. Naravno, druga je stvar što tu vrstu komplimenta uopšte nije lako nositi.”
Diskriminacija onih koji slobodno govore
“ Naravno, da to te ljude iritira, a pri tome se osećaju dovoljno bahatim i dovoljno vlasnim, što bi oni rekli, da smatraju da imaju pravo da na to reaguju i na načine koji demokratskom društvu nisu primereni.”
O namerama ultradesničara obaveštena je policija, koja bi trebalo da napravi procenu – na koji način obezbediti održavanje skupa u Subotici. Dosadašnja iskustva, međutim, govore o paradoksalnim rešenjima.
Umesto prijava protiv napadača, poziv na saslušanje, slučaj tribine u Pančevu, dobila je jedna od učesnica skupa – spisateljica Biljana Srbljanović:
U ovakvim postupcima policije profesorka Vesna Rakić Vodinelić vidi diskriminatorski stav:
“Diskriminišu se oni koji hoće slobodno da govore, a štite se oni koji Vas ometaju u slobodnom govoru. Da li tu postoji neka sprega između policije i onih koji ometaju rad slobodnih medija, ja to ne mogu da tvrdim, jer nemam nikakvih dokaza. Ali mislim, da držanje policije predstavlja dovoljnu indiciju, za razumnog čoveka, da sumnja, da postoji veoma ozbiljna sprega između policije i onih koji napadaju na slobodne medije.”
"Dok god su ovo teme, i dokle god imamo problema sa fašizmom i klerofašizmom, mi ćemo biti tu i mi ćemo da radimo. Tu nema dileme!"
Međutim, napadi i učestale pretnje neće pokolebati autorke “Peščanika” da u prepoznatljivom maniru nastave da rade svoj posao, jer kako kaže Svetlana Lukić:
“Evo, sad se približava godišnjica opsade Sarajeva. Mnogi ljudi još nisu sahranjeni. Nismo još doneli Rezoluciju o Srebrenici, itd. Prema tome, možda jednog dana, kada se sve to bude dovelo u nekakav red, makar, da Skupština donese Rezluciju u kojoj će pisati reč genocid, i kad obavimo neke najelementarnije stvari, onda ćemo Svetlana i ja da se povučemo i da prepustimo mlađim i pametnijim ljudima da se bave nekim drugim temama. Dok god su ovo teme, i dokle god imamo problema sa fašizmom i klerofašizmom, mi ćemo biti tu i mi ćemo da radimo. Tu nema dileme!”
Додај коментар (3 Коментара)
